Ovaj tekst što slijedi, trebalo bi što više roditelja da pročita, i da preporuči drugim roditeljima kako se u budućnosti nebi ponavljali neki ružni događaji koji su se desili, lično sam ih i ja imao, gdje roditelji prave "scene" sa svojom djecom, trenerom, protivničkim igračima, koja su takođe nečija djeca, i njih neko voli, a ne samo vi svoju i zato imate pravo da maltretirate sve oko sebe radi sreće svoje djece.Pročitajte i pronađite sebe gdje pripadate, i pomozite svojoj djeci da budu srećnija, bićete i vi!!!
Uključenost roditelja u sportsku karijeru dece može se predstaviti na skali koja se prostire od nedovoljne uključenosti ili potpune neuključenosti, preko umerene ili optimalne, do preterane uključenosti [16]. Ova skala, praćena opisom tipičnog ponašanja roditelja koji se nalaze na njenim krajevima, može poslužiti kao pogodno sredstvo da procenite stepen sopstvene uključenosti u sportski život svoje dece i izbegnete ponašanja, postupke I uverenja koja neminovno vode do profila“problematičnog roditelja”.
-Spadate li u kategoriju tzv “problematičnih” roditelja?
Imajući u vidu intenzitet i način uključenosti roditelja u sportski život njihove dece, kao i probleme koje svojim ponašanjem stvaraju deci i trenerima, sportski psiholozi [22] i treneri [16] su identifikovali nekoliko tipova problematičnih roditelja. Evo onih koji se najčešće sreću:
- NEZAINTERESOVANI RODITELJI – Oni su potpuno odsutni iz sportskogživota deteta i aktivnosti njegovog tima. Ne dolaze na roditeljske sastanke, ne intersuju se za napredak deteta. Neki su jednostavno motivisani da dete “prepuste” treneru, da on brine o njemu i da ga vaspitava, jer oni sami za to nemaju želje, strpljenja ili vremena. Velike su šanse da sportska iskustva dece na taj način “gurnute” u sport budu neprijatna i stresna, a dobrobiti bavljenja sportom svedene na minimum.
- NEINFORMISANI RODITELJI – Takođe spadaju u kategoriju nedovoljnouključenih roditelja. Oni svoju decu uključuju u sport, plaćaju im članarinu i nabavljaju opremu.Međutim, tu se njihova uloga završava, jer se prestaju interesovati za dalji sportski život deteta, ne dolaze na utakmice, ne posećuju treninge, ne traže informacije od trenera, ne razgovaraju sa detetom o njegovim sportskim iskustvima. Razlog ovakvog ponašanja nije u stvarnoj nezainteresovanosti, već pre u nerazumevanju sopstvene uloge u neinformisanosti kako da podržavaju dete, a da pri tome ne uđu u zonu pritiska, stresa i nerealnih ambicija i na taj način “upropaste” njegovu sportsku karijeru. Iz straha da svojim uključivanjem ne umanje uživanje dece u sportu, takvi roditelji jednostavno odluče da se ne uključuju.
- RAZDRAŽLJIVI RODITELJI – U početku razdražljivi roditelji ne pokazujupravo lice. Oni prijaju trenerima, jer im pružaju podršku, ne mešaju se u trenažni proces, dolaze na treninge i takmičenja.Međutim, njihova glavna mana je što se vrlo lako uzbude, “uhvate za srce”, izgube kontrolu i poneseni igrom i željom za golovima ili poenima počinju galamiti, ohrabrivati ili instruisati igrače, sudije i/ili trenere. U stanju emocionalnog uzbuđenja oni gube kontrolu i počinju da viču i omalovažavaju, vređaju i zlostavljaju sve redom – od sudija do igrača. Nakon takmičenja oni se često osećaju umornim isto koliko i njihova deca, jer su emotivno proživljavali svaki trenutak utakmice,verujući da na taj način daju svoj doprinos njenom uspešnom ishodu. Jedna od varijanti razdražljivih roditelja su oni koji preterano štite svoju decu i suviše brinu za njihovo zdravlje. Takvi roditelji istrče na teren svaki put kad njihovo dete primi udarac ili zadobije modricu.
Obično preuveličavaju opasnosti za zdravlje deteta (uglavnom majke), zabrinuti su npr. da li je voda dovoljno topla, temperatura u sali adekvatna itd. Razdražljivi roditelji ne shvataju da nekontrolisanim i neprimerenim ponašanjem zbunjuju svoju decu i pružaju loš primer. Oni zaboravljaju da dela govore više od reči i da je njihova primarna dužnost da budu promoteri sportsmenšipa, dobrog sportskog karaktera i fer pleja. Deca razdražljivih roditelja često pokušavaju da ih odvrate od dolaska na njihove treninge I takmičenja. Da ne bi i dalje “sramotili” svoju decu, potrebno je da dobro “prostudiraju” i slede kodeks ponašanja roditelja u sportu.
- FANATIČNI RODITELJI – Bez obzira što ih ima različitih vrsta i podvrsta,svim fanatičnim roditeljima zajednička je ista želja – da njihovo dete bude sportski heroj ili heroina - drugi Saša Đorđević, Igor Milanović, Novak Đoković, Jasna Šekarić, Ana Ivanović, Jelena Janković, Amela Terzić, Vlade Divac, Milorad Čavić, braća Grbići, Adem Ljajić . Neki od njih su imali vrlo uspešnu sopstvenu sportsku karijeru, drugi neuspešnu, a neki se nikada nisu bavili sportom. Suviše kritični roditelji, oni koji se mešaju u trenažni proces, tzv. “treneri sa linije” ili “Zašto moje dete tako malo ili uopšte ne igra?” – predstavljaju neke od varijacija fanatičnih roditelja. Iako mogu izgledati trenutno ushićeni dobrim izvođenjem i nekom akcijom svoga deteta, fanatični, tj.suviše kritični roditelji nikada nisu sasvim zadovoljni.
